Ožalošćena porodica - Slovensko ljudsko gledališče, Celje/Prešernovo gledališče, Kranj Teatar

  • Scena Između crkava
  • Srijeda 05. Jul 2017.
  • Vrijeme 21:30
Ožalošćena porodica - Slovensko ljudsko gledališče, Celje/Prešernovo gledališče, KranjOžalošćena porodica - Slovensko ljudsko gledališče, Celje/Prešernovo gledališče, KranjOžalošćena porodica - Slovensko ljudsko gledališče, Celje/Prešernovo gledališče, KranjOžalošćena porodica - Slovensko ljudsko gledališče, Celje/Prešernovo gledališče, KranjOžalošćena porodica - Slovensko ljudsko gledališče, Celje/Prešernovo gledališče, KranjOžalošćena porodica - Slovensko ljudsko gledališče, Celje/Prešernovo gledališče, KranjOžalošćena porodica - Slovensko ljudsko gledališče, Celje/Prešernovo gledališče, KranjOžalošćena porodica - Slovensko ljudsko gledališče, Celje/Prešernovo gledališče, KranjOžalošćena porodica - Slovensko ljudsko gledališče, Celje/Prešernovo gledališče, Kranj

Slovensko ljudsko gledališče, Celje/Prešernovo gledališče, Kranj

Branislav Nušić

Režija: Igor Vuk Torbica

Prevod: Aleksandra Rekar
Dramaturgija: Katarina Pejović
Scenografija: Branko Hojnik
Kostimografija: Jelena Proković
Kompozitor: Drago Ivanuša
Igraju: Peter Musevski, Aljoša Koltak, Borut Veselko, Andrej Murenc, Aljoša Ternovšek, Blaž Setnikar, Darja Rajhman, Lučka Počkaj, Barbara Ribnikar / Pia Zemljič, Barbara Medvešček, Liza Marija Grašič

 

BRANISLAV B. NUŠIĆ  rođen je 8. oktobra 1864. U Beogradu. Detinjstvo je proveo u Smederevu. U Beogradu je završio prava. Godinu dana studirao je u Gracu. Vrlo rano je ispoljio interesovanje za pozorište i dramu: kao student glumio je na sceni Narodnog pozorišta, prilikom gostovanja Omladinskog pozorišta, a još u dvadesetoj godini života napisao je prvu komediju — Narodni poslanik. Njegova pojava kao pisca, pre svega kao komediografa, označava uspon srpske dramaturgije, zapravo renesansu komedije. Zbog satirične pesme Dvaraba (1887), uperene protiv kralja Milana Obrenovića, Nušić je bio osuđen i zatvoren, posle čega mu je bilo prilično teško da nađe mesto u državnoj službi. Odrekavši se svojih antirežimskih ideja, Nušić je dobio službu u resoru Ministarstva inostranih dela, najpre kao pisar i prevodilac, a zatim kao vicekonzul i konzul u Prištini, Skoplju, Bitolju i Solunu. Posle službovanja u ovim mestima Kosova i Makedonije, Nušić je, od 1900. do 1902. Upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, da bi posle prevrata 1903. prešao u Novi Sad, kao upravnik Srpskog narodnog pozorišta (1904—1905). Prva njegova izvedena komedija je Protekcija (1889), da bi se za njom, neobično često, ređale premijere drugih njegovih dela. Tako su do prvog svetskog rata izvedena ova njegova scenska dela: Protekcija (1889), Narodni poslanik (1896), Prva parnica (1897), Knez Ivo od Semberije (1900), Običan čovek (1900), Tako je moralo biti (1900), Šopenhauer (1900), Ljiljan i Omorika (1900), Rastko Nemanjić (1901), Pučina (1901), Pod  starost (1903), Naša deca (1903), Greh za greh (1903), U srpskoj kući (1903), Pod  oblacima (1904), Svet (1906), Danak u krvi (1907), Hadži Loja (1908), Jesenja kiša (1909), Iza božjih leđa (1909) i Put oko sveta (1911).
 
Vreme prvog svetskog rata proveo je kao emigrant u Italiji, Švajcarskoj i Francuskoj. Svoje bolne utiske o velikoj narodnoj tragediji i stradanjima u ratu izneo je u knjizi Devetstopetnaesta. Užasi rata ostavili su svoje tragove i na njegovom dramskom stvaralaštvu: napisao je dramu Velika nedelja, prikazanu 1929. U period posle rata napisao je i drame za koje se inspirisao istorijom: Kneginja od Tribala, Tomaida i Nahod, koji je i prikazan (1923). Posle 1929. ponovo se vratio komediji i do smrti (19. januara 1938) napisao, pored sitnijih šala i skečeva, ove komedije: Gospođa ministarka (izvedena 1929), Predgovor (1930). Mister Dolar (1932), Beograd nekad i sad (1933), Ožalošćena porodica(1934), Ujež (1935), Dr (1936) i Pokojnik (1937). U njegovim rukopisima, posle smrti, pronađena je i nedovršena komedija Vlast, koja pokazuje izrazite satiričarske tendencije. Najveći scenski uspeh doživele su njegove komedije Gospođa ministarska, Ožalošćena porodica, Sumnjivo lice (1923) Narodni poslanik, Protekcija i Pokojnik. One su se zadržale na repertoarima naših i inostranih pozorišta sve do danas.

Riznicasrpska.net

 

www.diogenpro.com

Ožalošćena porodica (1934) izvanredno je zanimljiva komedija o jednoj "ožalošćenoj" grupi ljudi koja iščekuje nasledstvo i uveliko deli blago koje nije dobila. U ovom komediografskom delu pisac je dao galeriju lica male pameti koji se takmiče lažima i cinizmom – na čelu sa sjajno ostvarenim likom Agatona, koji je među njima najviše dinamična ličnost, što znači s najviše plastičnih osobina hipokrizije i beskrupuloznosti kakve može imati jedna mala ali i lukava pamet. Upravo u ovoj Nušićevoj komediji došla je do punog izražaja dramska i pozorišna "neposredna sadašnjost", postupno izvedena od jednostavnijih ka složenijim oblicima čulno-konkretnog prikazivanja. Naime, grupa ljudi se kao grupa rasipa, lica se individualiziraju da bi sve više komično dominirao lik Agatona, koji od tipičnog lica određenog društvenog sloja i te grupe izrasta u lik što se tako lukavo preobražava i prilagođava da izgubi mere svoje lukave pameti i biva i sam zapanjen preteranošću svoje poslednje kombinacije! Ovu komičnu igru je dramaturški veoma uspelo izveo naš pisac. U prvom činu prevladava duhovita verbalna komika. Drugi čin ostvaren je prvenstveno situacionom komikom, koja osvetljava galeriju lica i izdvaja Agatona, koji se bori da postane "vođa" ožalošćene porodice. Kraj drugog čina je vrhunac te komike, jer, paradoksalno, pojedinačni interesi vode lica jednoj grupnoj, "porodičnoj" svađi, u kojoj su reči, kao elementi hipokrizije i znakovi interesa, svedene na razinu samih uzvika. Najzad, treći čin započinje saznanjem da ih je sve pokojnik prevario: grupa je prividno ujedinjena, ali svaki pojedinac je već skinuo i skida masku sa svog lica, masku "ožalošćene porodice". Relativno mirno, rezignirano, s gorkim i osvetničkim, čak sarkastičnim rečima upućenim pokojniku, svaki od njih otkriva svoje pravo lice, moralno bedno. Samo Agaton pokušava da pronađe nove puteve svom protejskom biću u žudnji da se domogne nasledstva, novaca i imanja. Verbalna i situaciona komika podređeni su, sada, komici naravi Agatonova lika, grupe i društva. – Tradicionalni moralni balan su vođenjem pozitivnih nasuprot negativnim licima – siromašne devojke, vanbračne kćerke pokojnika i mladog advokata nasuprot grupi i Agatonu – nije bitno smetao ovoj komičnoj igri. Srećom, ove pozitivne ličnosti nisu u komediji da poučavaju, nisu ni da pokažu neke idealitete, nego da, donekle, trpe i sami čulnost komične igre. Tragovi surovog života i senke tragike gube se u vrtoglavoj burlesknoj igri, u duhovitim i lucidno ironičnim, čak satiričkim relacijama i asocijacijama, u kaskadama urnebesnog smeha kojem je u pozadini snažno vrelo kritičkog, komičkog etosa.

image

Serena Gemez

Follow

About

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetuer adipi elit, sed diam nonummy nibh euismod tincidunt ut laoreet dolore magna aliquam erat volutpat. sed diam nonummy nibh euismod tincidunt ut laoreet dolore magna aliquam erat volutpat.

NAPOMENA: “Grad teatar” ima isključivo pravo izmjene programa ili učesnika navedenih u programu, tj. otkaza nastupa pravnim ili fizičkim licima sa kojima nije zaključen pisani ugovor do dana nastupa.