Novosti > Glembajevi su priča našeg doba

Objavljeno: 16-Aug-2017

Glembajevi su priča našeg doba

Kontakt

Dramski program 31. festivala Grad teatar Budva omogućio je svojoj publici da u Dubovniku premijerno vidi novu produkciju Dubrovačkih ljetnjih igara, “Gospodu Glembajeve” Miroslava Krleže, u adaptaciji i režiji Zlatka Svibena, u kojoj Ignjata Glembaja igra Predrag Ejdus.  

Novo čitanje Krležinog kapitalnog dramskog dela poznatog hrvatskog reditelja je i prva inscenacija “Glembajevih” u 68-godišnjoj istoriji Dubrovačkih ljetnih igara, a pet premijernih večeri bilo je propraćeno odličnim kritikama. Jedan od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih glumaca, Predrag Ejdus, za lik starog Glembaja dobio je posebne hvale hrvtaske publike i kritike. Svibenova verzija priča o Glembajevima, zatočenicima vlastite svesti i savesti, ubicama, varalicama lopovima i manipulantima, počinje u Atrijumu velelepne Umjetničke galerije, a radnja se odvija 1913, uoči raspada Austro- Ugarske monarhije.

Razgovor za “Danas” napravljen je sa Ejdusom odmah posle izvođenja predstave, na terasi zdanja iz 1939, gde se odvijaju drugi i treći čin “Glembajevih” (reprezentativna porodična kuća dubrovačkog brodovlasnika Boža Banca, po projektu istaknutih arhitekata Lavoslava Horvata i Harolda Bilinića).

- Krležina drama, vek kasnije od kada je napisana, po svemu je priča našeg doba –to je kriza egzistencije, nesposobnosti definisanja vlastitih identiteta, socijalnih previranja koja su nove bogataše stvorila iz redova ratnih pljkačkaša, profitera, kriminalaca, političara –kaže Ejdus na početku razgovora, ističući, naravno, i sam angažman na Dubrovačkim ljetnim igrama kao veliko iznenađenje.

Koliko je godina prošlo od vašeg poslednjeg nastupa na dubrovačkoj sceni?

-Poslednju predstavu u Dubrovniku odigrao sam u junu 1989, pred rat, igrali smo “Šovinističku farsu”. Kasnije, kad su ratni događaji na prostoru velike Jugoslavije konačno završeni, dolazio sam u Dubrovnik da gledam neke predstave, tako da i ovaj poziv Zlatka Svibena i Dubrovačkih ljetnjih igara na neki način tumačim kao relaksaciju. Jako sam dobro primljen ovde, i od kolega, i od ljudi koji vode festival, i od publike. Taj poziv je za mene bio veliko iznenađenje, pogotovu što je poziv stigao od Zlatka Svibena, koga sam poznavao i s kojim sam sarađivao u Beogradu kad je bio mlad reditelj. Radili smo predstavu u jednom tada, ad hoc teatru, koji se zvao “Pod razno”, i koji je u to vreme bio hit u u Studentskom kulturnom centru. Kasnije smo se često viđali na festivalima, gledao sam dosta njegovih predstava i znao sam ga kao odličnog reditelja i pedagoga.

Zlatko Sviben vas je, zapravo, pozvao da igrate ulogu Fabricija? – Kad je stigao poziv, bio sam ubeđen da je Sviben znao da sam gotovo pet godina Ignjata Glembaja igrao u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, u adaptaciji i režiji Egona Savina. Ispostavilo se da nije imao taj podatak, ali smo se brzo složili da bi ipak bilo najbolje da i kod njega igram starog Glembaja. Naravno, do tog trenutka nisam imao ni primisao da bih ponovo mogao da ga igram, i to u Dubrovniku. Rad na predstavi odvijao se u Zagrebu, iz velikog ansambla koji je Sviben okupio nikoga nisam poznavao, osim Anje Šovagović, ali smo se brzo složili u dobru ekipu, a probe smo početkom jula nastavili u Dubrovniku. Posebno mi je drago kako je publika reagovala na “Glembajeve” u ovih pet premijernih večeri.

U čemu se vaš dubrovački Ignjat Glembaj razlikuje u odnosu na onog koga ste igrali u Novom Sadu?

-Mislim da sam ovde napravio jednog malo drugačijeg Ignjata Glembaja,  zahvaljujući pre svega Svibenovim idejama, ali u osnovi je to taj lik, samo sa drugim nijansama. Ovaj prostor u Umjetničkoj galeriji je jako inspiratovan, iako tehnički komplikovan, publika prati porodičnu dramu koja nije laka, koja s malom pauzom traje gotovo četiri sata. I sve predstave koje smo igrali bile su prepune, i tražila se karta više.

Inscenacije Krležinog kultnog dela koje smo do sada gledali uglavnom su fokusirale socijalnu sferu drame, a Sviben je dao   kontekst “Glembajevih” gde se jednako tretiraju fenomen smrti i fenomen žene. Koliko je danas važno vratiti se i tim duboko intimnim, ljudskim temama koje smo u borbi za egzistenciju gotovo zaboravili?

- Sviben nije toliko insistirao na socijalnoj priči, mada je ona danas daleko aktuelnija nego u vreme kada je moja generacija gledala i pravila predstave o Glembajevima. Jer, sve to što je Krleža napisao u svom delu, u doba socijalizma za nas je bilo neko davno prošlo vreme. Međutim, kako se zemlja raspala pao je i taj socijalizam, ušli smo u jedan divljački kapitalizam i neki neorobovlasnički sistem, i ta Krležina drama postal je beskrajno aktuelna. S tim što je Sviben doneo i jednu dimenziju promatranja i razmišljanja o smrti, o svim tim avetioma koji prate starog Glembaja i njegovu porodicu, tako da je ova predstava rađena u tom poetsko-estetskom smislu. Mislim da je to sjajno napravio, pogotovu sa kompozitorom i mladim glumcima koji u predstavi učestvuju kao hor mrtvih duša, čak se i Ignjat Glembaj pojavljuje kao mrtav i peva song, što je izvanredno rešenje. Sviben je to nazvao “krležoškama”, tako da je svojim idejama obogatio ovu inscenaciju. Ali, sve je u predstavi vezano za Krležu – njegove su reči “Smrt, to je čaša sna, smrt, to je gorak ukus maka”. Ili, “Niste li primijetili jednu strašnu stvar: kako naši mrtvaci sami, potpuno sami, putuju gradom od stana do mrtvačnice…”.

Koliko su dubrovački “Glembajevi” za vas profesionalno značajan projekat?

-Dosta sam radio poslednje godinu - dve, napravio sam dobre uloge u nekoliko odličnih predstava u Beogradu, od “Rodoljubaca”, preko “Ivanova”, i sada sa Jagošem Markovićem Pirandela. “Glembajevi” su nešto što je za mene rimejk koji me jako raduje, jer sam strahovito voleo da igram starog Glembaja. Kada me je Sviben pozvao da radimo, pronašao sam tekst sa Egonovom adaptacijom, pošto ne bacam tekstove, i kad sam ga ponovo prelistao prosto su mi se vratile intonacije, toliko je to bilo memorirano negde u meni kao nešto jako uzbudljivo za igru.

Mladi hrvatski glumci koji igraju u predstavi izjavili su da im je bila čast da sa vama budu na sceni. Kako doživljavate taj kompliment?

-Naravno da mi je to posebno drago, kolege i publika su možda najveća satisfakcija za glumca. Ja sam oduvek voleo Dubrovnik, još iz davnih godina kada sam dolazio i gledao antologijske predstave, učio kao mlad glumac, kasnije tu i igrao. Ne mogu da kažem, naravno, da su danas ista vremena, dosta se toga promenilo, ali Dubrovačke lejtenje igre opstaje, imaju publiku, i sve se više otvaraju prema regionu. To je domaća, domicilna publika koja voli pozorište, i mislim da je vrlo značajno što je festival Grad teatar, koji takođe mnogo volim i gde sam dosta igrao, doveo svoju publiku da ovde gleda “Glembajeve”. To je veliki pomak u saradnji dva najznačajnija letnja festivala koja opstaju uprkos svim materijalnim i drugim teškoćama, i na svaki način im treba dati podršku.

Nikola Petruševski  

15.08.- DANAS BGD

14-Nov-2017
24. novembra, sa početkom u 18 časova, u „Crvenoj komuni“ u Petrovcu biće izvedena društveno-angažovana predstava „Dar“

13-Sep-2017
Preko 10.000 ljudi vidjelo 36 programa

12-Sep-2017
Konferencija za novinare povodom zatvaranja 31. festivala „Grad teatar“

25-Aug-2017
Ljepota koja je duboko utkana u materiju

22-Aug-2017
Izložba "Ćutanje kamena" u Budvi: Oslobađanje zarobljene forme

19-Aug-2017
Kameni zapisi ljudi

19-Aug-2017
Savezništvo u kulturi

18-Aug-2017
Riječi i slike kao zapisi u kamenu

18-Aug-2017
Koncertni spektakl za završetak Muzičkog programa Grad teatra

18-Aug-2017
Pisati na stranom jeziku je kao da tumaraš po mraku

16-Aug-2017
Bekim Sejranović zatvorio Trg pjesnika u Budvi

16-Aug-2017
Glembajevi su priča našeg doba

14-Aug-2017
Hronika Budva Grad teatra

14-Aug-2017
Kultura uvijek preživi, a politika ne preživi

14-Aug-2017
Premijerom “Glembajevih” u Dubrovniku Grad teatar zvaršio svoj Dramski program

13-Aug-2017
Ogledala društva u tranziciji

13-Aug-2017
Spektakl o Krležinim junacima naših dana

13-Aug-2017
Budvani na predstavi Gospoda Glembajevi u Dubrovniku

10-Aug-2017
Priča koja nas je duboko uzdrmala

10-Aug-2017
Umjesto klasične promocije savremeni dijalog s povodom

10-Aug-2017
Srbija, Crna Gora i Hrvatska imaju iste kriminalne politike

9-Aug-2017
OBAVJEŠTENJE

9-Aug-2017
Ovo je vrijeme sa previše uglova posmatranja

7-Aug-2017
Kosmos sa svim svojim čudima

7-Aug-2017
Uvijek dajemo novo čitanje

4-Aug-2017
Puno razotkrivanje travestiranih identiteta

3-Aug-2017
Obavještenje povodom održavanja predstave “Gospoda Glembajevi” na 31. festivalu “Grad teatar”

3-Aug-2017
Mislim da je zazvučao Šekspir prošle večeri u Budvi

3-Aug-2017
Ovacije za maestra Ljubimova

2-Aug-2017
O devastiranim ljudima i gradovima

1-Aug-2017
Kvazipobunjeno društvo i travestija

30-Jul-2017
Njegoš je bio moralni idealista, mudrac i prorok

28-Jul-2017
Gdje je mjesto pojedinca u totalitarnom svijetu

27-Jul-2017
U Budvi sam, u kući ujaka, otkrivao slikarstvo i džez

27-Jul-2017
Predstava "Sloboda je najskuplja kapitalistička reč" izvedena pred brojnom budvanskom publikom

27-Jul-2017
Eros, krv i svetost kroz likove biblijskih žena

25-Jul-2017
Genijalni Mocart i domaći virtuozi

24-Jul-2017
Gorki put svih Prometeja naših dana

23-Jul-2017
Pisanje, bijeg od običnog života i njegove banalnosti

22-Jul-2017
I Prometej naših dana mora da strada

20-Jul-2017
Smijeh nas liječi od užasa koji živimo

20-Jul-2017
Sapfo i Njegoša spaja antički fenomen

19-Jul-2017
Na Trgu gostuje Ivana Dimić

18-Jul-2017
Koncert za pamćenje i privilegija za publiku

18-Jul-2017
Exit teatar iz Zagreba gostuje sa predstavom “Balon”

17-Jul-2017
Promocija knjige

14-Jul-2017
Linije bjekstva u razodjenutom svijetu

13-Jul-2017
Poezija ne smije da bude u trendu

13-Jul-2017
Njegoš - pjesnik veličanstvene lične elegije

12-Jul-2017
Izložba

NAPOMENA: “Grad teatar” ima isključivo pravo izmjene programa ili učesnika navedenih u programu, tj. otkaza nastupa pravnim ili fizičkim licima sa kojima nije zaključen pisani ugovor do dana nastupa.